Отпорност у доба вештачке интелигенције

Фондација OpenAI постоји да би обезбедила да општа вештачка интелигенција користи целом човечанству.

Неуморно радимо како бисмо ишли у корак са убрзаним развојем саме вештачке интелигенције. У априлу је Фондација најавила⁠ својих првих 100 милиона УСД бесповратних средстава у области наука о животу и лечења болести, са амбицијом да помогне у спречавању и лечењу болести попут Алцхајмерове болести коришћењем напредне вештачке интелигенције. Прошле недеље смо најавили⁠ свој програм Радна места и економска будућност, у нади да ћемо разумети и обликовати шта рад и економски просперитет значе будућим генерацијама.

Данас проширујемо своју визију за наредни велики програм – како бисмо обезбедили да, како могућности вештачке интелигенције буду расле, способност друштва да је искористи расте истом брзином. Овај рад називамо отпорношћу AI: екосистемски приступ који је потребан за ублажавање ризика од вештачке интелигенције, како би друштво могло да максимално искористи њене предности.

Наш рад је већ почео. У свега неколико кратких месеци од почетка нашег рада, Фондација ради на томе да финализује доделу више од 130 милиона УСД бесповратних средстава организацијама кроз наш програм AI Resilience, о чему ће јавност ускоро бити обавештена, а биће их још.^1⁠

Образац трансформативних технологија

Значај отпорности вештачке интелигенције најбоље се разуме кроз призму претходних технологија које су значајно обликовале људску историју.

С времена на време, појави се технологија која из темеља преобликује друштво. Економисти их називају „технологијама опште намене“. Ватра. Штампарска преса. Електрична енергија. Интернет. Сваки од њих имао је сличан ток: брзе иновације, стварни ризици и институције које журе да ухвате корак. Али сваки пример такође показује шта је потребно да би моћна технологија била безбедна.

Ватра је учинила људску цивилизацију могућом. Грејала нас је, кувала нам храну и штитила нас од грабљивица. Такође је спалила наше градове до темеља. Временом су друштва јачала своју отпорност: ватроотпорни материјали, мреже хидраната, професионалне ватрогасне службе и грађевински прописи. Екосистем, слој по слој.

Електрична енергија је пратила исти пут. Након што је Едисонова станица у Перл стриту осветлила Менхетн 1882. године, електрична енергија донела је пожаре, струјне ударе и панику у јавности. Без заштитних мера као што су изоловане жице, аутоматски осигурачи и прописи, радници и пролазници страдали су од струјних удара у градовима широм земље. Градови су расправљали о томе да ли експеримент треба у потпуности обуставити. Уместо тога, како је технологија напредовала, успоставили смо независна тела за тестирање као што је Underwriters Laboratories, индустријске стандарде као што је Национални електрични кодекс и јавна улагања која су довела електричну енергију заједницама које је тржиште запоставило. Сваки слој је учинио електричну енергију безбеднијом и доступнијом; данас је толико безбедна да дете може да укључи прекидач и светло се упали.

Овако изгледа отпорност када се спроводи правилно.

Вештачка интелигенција захтева екосистем отпорности

Вештачка интелигенција прати исту путању као претходне технологије, али се креће невиђеном брзином.

Још увек смо на самом почетку, али користи су већ јасне: вештачка интелигенција смањује препреке за покретање пословања, проширује приступ образовању, убрзава научна открића и трансформише медицину.

Истовремено, ризици се појављују исто тако брзо – и као одраз у огледалу предности вештачке интелигенције. Исти тај раст који ствара нове индустрије може из корена да промени постојеће и поремети каријере. Исти системи који младим људима могу помоћи да уче и стварају могли би такође довести до непожељног понашања. Алати који убрзавају биолошка истраживања могли би да смање препреке за стварање штетних патогена. Способност вештачке интелигенције да пише код, у погрешним рукама, могла би да угрози критичну инфраструктуру.

Почетни тим компаније OpenAI веровао је да обезбеђивање да вештачка интелигенција користи друштву пре свега зависи од решавања техничког проблема усклађивања. То остаје кључно – и у средишту нашег рада – али сада верујемо да је то само један део слагалице. Како се вештачка интелигенција шири у различитим секторима и државама, друштво ће такође имати потребу за независним истраживањима, јавном инфраструктуром, координацијом у индустрији и потпуно новим областима стручности. Укратко, то ће захтевати отпорност вештачке интелигенције.

Одлучили смо да наш почетни рад усмеримо на четири области^2⁠ које се налазе на пресеку великих, краткорочних ризика и непосредног утицаја:

1. Биолошка отпорност као помоћ у спречавању будућих вештачки створених пандемија;

2. Сајбер отпорност за рад на обезбеђивању безбедности критичних система нашег света;

3. Безбедност AI модела како би се учврстила контрола човечанства над моделима које стварамо; и

4. Утицај вештачке интелигенције на младе како бисмо помогли да технологија буде позитивна снага за будуће генерације.

Наш рад тек почиње. Планирамо да поделимо више информација о својим стратегијама и почетним грантовима у свакој области, као и да се временом проширимо на друге области.

Bio-resilience

AI will enable biological research to move at unprecedented speed, helping develop new cures and public health improvements that enable us to all live healthier and longer. However, these same capabilities could also be misused by malicious actors, lowering the barrier to designing harmful pathogens.

The age of AI requires a renewed focus on biosecurity. Because advanced AI systems could be misused by bad actors to help create a wide range of biological threats, we will prioritize pathogen-agnostic biosecurity solutions. This will require investments across prevention, detection, and defense. We need to make it harder for malicious actors to access the expertise, equipment, and materials to create biological threats, improve our ability to identify and track novel outbreaks early, and strengthen the technologies—such as protective equipment, indoor air cleaning systems, and medical countermeasures—needed to respond quickly and effectively.

Cyber-resilience

AI has begun to rapidly reshape the cybersecurity landscape. The work that once required specialized teams can now be assisted or automated by capable models. At the same time, rapidly-improving AI capabilities can also be used to accelerate cyberdefenders, including by identifying and patching vulnerabilities and accelerating response.

Many large companies and private actors can spend heavily on cyber to secure their own systems, including with new advances in AI. We anticipate focusing significant resources on securing other important societal actors that are less resourced and will have a much harder time deploying AI-ready cyberdefenses as quickly as needed. In parallel, we are also focused on preparing for novel security challenges that artificial general intelligence will ultimately bring.

AI model safety

AI model safety focuses on the behavior of the systems themselves—whether they are truthful, reliable, and aligned with human intent. In a world where this goes awry, models can break out and behave in unpredictable ways, deceiving us or pursuing goals beyond their design. Getting this right becomes increasingly important as AI systems grow more autonomous and approach—and eventually surpass—human-level intelligence.

AI companies are investing substantial resources in model safety. However, the importance of this challenge calls for a broader, more robust ecosystem: independent institutions to evaluate model safety, public infrastructure to verify models’ safe deployment in practice, and continued advances in alignment science that advance the field broadly.

AI’s impact on young people

Young people are often the earliest adopters of new technologies, using them to learn, create, communicate, and explore the world. AI is no exception. But as these tools become an increasing part of young people’s daily lives, it is critical that we develop a stronger evidence base to understand its impacts.

Families, schools, policymakers, and community organizations are all grappling with questions about how and when young people engage with AI—including its impact on human connection, learning, and development. Our initial focus will be on advancing independent research to help guide those decisions—to better understand where AI can support development, the risks it may introduce, and the contexts that shape those effects.

These insights should drive broad safety standards and design principles that guide how any AI product is developed, how schools choose to deploy them, and if and how families decide to incorporate these technologies into their lives.

The work ahead

There is one critical difference between AI and the technologies that came before it: speed.

Fire resilience took millennia. Electricity resilience took decades. AI resilience is evolving in a matter of years. The systems that make it safe, reliable, and broadly beneficial must be built alongside it.

If we get it right, AI can become part of the foundational infrastructure of modern life—expanding access to knowledge, accelerating discovery, and improving lives at a global scale.

But that outcome isn’t guaranteed. No general purpose technology ever made itself safe.

Resilience is a permanent discipline that requires many people and institutions to build, invest, and collaborate. That is the work ahead, and it is one of the defining challenges of our time. We hope you’ll join us.